Ovaj film me je zaintrigirao dok sam čitao vesti sa  Kanskog festivala, iznad teksta je stajala krupna slika sa crvenog tepiha Monice Bellucci i Sophie Marceau, obe su bile u identičnim crvenim haljinama, a naslov je glasio "Savršena lepota ipak postoji". Treba li reči šta više o motivu za gledanje filma?

U svom prvom ostvarenju "Ne te retourne pas" Marina de Van komunicira sa publikom kroz perspektivu žene čiji dom, porodica i njen sopstveni izgled postepeno, a onda i drastično, počinju da se menjaju u njenim očima.  Jedina svesna promena, glavna junakinja pokušava u isto vreme da se nosi sa zastrašujućim metamorfozama i da traga za njihovim uzrokom. Film dobija bipolarnu osobinu kada nas njena potraga odvodi duboko u njeno detinjstvo, gde se ona na kraju potpuno transformiše -u drugu ženu. Ostaje nejasno da li je njen preobražaj nekontrolisan ili ona samosvesno dopušta promenu, pokušavajući da u identitetu druge osobe pronađe odgovore.

De Vanova je pod očiglednim uticajem Polanskog i Lyncha, radnja filma podseća na "Repulsion", a sama forma filma na "Mulholland Drive". Od lagane početne prezentacije, film se grana na dve asimetrične strane insistirajući na promeni kao ključnoj osobini, osobini koja pokreče pitanje i koja daje odgovor. U dubini radnje krije se trauma iz zaboravljene ili potisnute prošlosti i strah koji nastaje kada ta prošlost izbije na površinu. 

De Vanova nam prikazuje (inače teško zamislivu kada su u pitanj Marceau i Belluccijeva) nelagodu fizičkog i mentalnog sklopa, koja ih u mračnim vrhuncima menja i kombinuje pokazujući na taj devijantan način njihovu međusobnu povezanost. Film ukazuje da su ponekad najveće borbe one koje vodimo sami sa sobom, a najveća zla koja nam prete sakrivena duboko u nama.

Da li se na kraju krije odgovor? Je ne sais pas.. Možda je upravo snaga filma da o sebi ostavi konfuziju terajući nas da na taj način najbolje razumemo njegovu glavnu junakinju!

Ne te retourne pas (Ne osvrći se)
drama, misterija
Francuska, 2009
R: Marina de Van
Gl: Sophie Marceau, Monica Bellucci
ocena: 4/5

Autor:
Želimir Jovičić