| Vanity Fair Lazara Ristovskog | ||||
|
| Kritika | |||
|
Sajam egocentričnosti, samoljublja i neinteresantnog glavne su odlike drugog režiserskog rada glumca Lazara Ristovskog. On je svestrani umetnik čiji veoma angažovani glumački rad pratimo godinama, pisac svoje biografije, producent i od skoro režiser ali ne mogu umerenije da kažem od toga da mu poslednje zanimanje uopšte nije trebalo i da u njemu ne postoji ništa što bi se moglo pohvaliti.
Stvara se utisak da su sve prethodne pojedinačne uloge Ristovskog za njega bile nedovoljne i bile samo delići za ovaj autoritativni mozaik u kome su sve objedinjene i koje ceo film uzvikuju: ja ja ja! Bilo da je prikazana Lazareva hrabrost, kukavičluk, budalaština, maštanje, razdraganost, pijančenje itd. sve je preterano, nekontrolisano i neinteresantno. Ristovski se koristi avangardnim Kusturičinim pristupom, mislim na onaj posle Sidran ere, šarajući film što raznovrsnijim, nesvakidašnjim likovima, čineći da film ima bajkovitu vizualizaciju nasuprot radnji koja teži naturalističkom ogoljavanju i prikazu društva takvog, kao jedinog prisutnog. Osim kvalitetno odrađene fotografije, scenografije i montaže proverenih stručnjaka i (koliko god je to bilo moguće u ovako neinspirativnom filmu) dobre glume, prvenstveno mladih glumaca, film nema da ponudi ništa što već nije viđeno u srpkom filmu stotinu puta. Lazar Ristovski vidi sebe kao čudotvorca, filmskog genija koji će pokazati gledaocima pravo lice Srbije i naučiti mlade režisere da ne treba da se okreću drugim temama i pristupima, već da nastave sa "dobrom srpskom školom filma" u kojima se vulgarnim rečenicama, grotesknim, nevešto nabacanim likovima, prikazuje neka najcrnja verzija svakodnevnice. Film koji nema scenario niti razumno smišljenu priču, već se zasniva na vezanim budalaštinama koje se nižu i valjda oslanjaju na nekakav stav gledaoca "gluposti se uvek možeš smejati".  Kadar iz filma Beli lavovi Dok Srbija (kao i većina drugih zemalja sveta) pati od posledica ekonomske krize, političkih previranja, nezaposlenost nikada nije bila veća, Ristovski formira svoj stav: ne postoji nijedan argument da bi se filmovi mogli baviti bilo čim drugim osim toga! Kao da su svi stanovnici Srbije slepi na dešavanja u svojoj zemlji i potrebno im je da odu u bioskop i da im Ristovski malo bolje pojasni situaciju. Odlični mladi srpski glumci poput Gordana Kičića, Vuka Kostića i Hristine Popoviće zaslužuju bolje uloge, filmove koji će ih iz faze "razvoja" odvesti u domene "razvijenog" i intelektualno zrelog filma. Radujem se danu kada glumci neće biti prinuđeni da radi sopstvene egzistencije prihvataju uloge u kojima inače nikada ne bi glumili, uloge kao što je ova u Belim Lavovima Lazara Ristovkog. Beli lavovi Srbija, 2011 R: Lazar Ristovski Gl: Lazar Ristovski, Gordan Kičić, Vuk Kostić, Hristina Popović ocena: 1,5/5
Ostale vesti
|
