Šesti dan Cinema City festivala obeležila je svetska premijera filma "Kako su me ukrali Nemci", našeg kultnog autora Miloša Radivojevića i prilika za susret publike sa ekipom ovog ostvarenja.

Posetioci su iste večeri imali priliku da pogledaju i jedan od najviše nagrađivanih domaćih filmova u poslednjoj deceniji, Tilva Roš, reditelja Nikole Ležaić. Prethodnih šest dana na Cinema City festivalu obeležile su rasprodate projekcije za domaće filmove i sjajna atmosfera bioskopa na otvorenom, u kojima se prikazuju favoriti publike među brojnim filmovima.

Premijerne projekcije filmova Oktobar, Kako su me ukrali Nemci i The Box rasprodate su danima unapred, što govori da publika ostaje privržena domaćem filmu.

Šesti dan festivala, četvrtak 23, protekao je u znaku je svetske premijere dugo očekivanog ostvarenja Miloša Radivojevića, Kako su me ukrali Nemci.

Dunavski park u vreme vecernjih projekcija

 
Ekipa filma, koju između ostalih čine glumica Jelena Đokić, Svetozar Cvetković, glumac i producent filma, kao i glumci Dara Džokić, Gordan Kičić i Boris Isaković, stigla je u Novi Sad. Kako su me ukrali Nemci je autobiografska drama koja predstavlja deo trilogije, koju čine i dva prethodna Radivojevićeva ostvarenja Buđenje iz mrtvih i Odbačen.

Iste večeri je prikazano ostvarenje Tilva Roš, autora Nikole Ležaića. U pitanju je jedan od naših najnagrađivanijih filmova u poslednjoj deceniji. Nakon 11 nagrada na 17 festivala u 2010, odličnog prijema kod inostrane publike i kritike, film je stekao zaista kultni status u međunarodnim okvirima. Publika će moći da pozdravi celokupnu ekipu filma Tilva Roš nakon projekcije na Cinema City festivalu.

Filmovi novih selekcija Nobarcode i 360° miljenici su publike Cinema City festivala! Među najvećim ovogodišnjim hitovima našao se film Iznad nas je samo nebo, debitantsko ostvarenje reditelja Jana Šomburga. Do poslednjeg mesta ispunjena Katolička porta, pozdravila je autora filma, koji je gost Cinema City festivala, a razgovor o filmu nastavio se dugo nakon projekcije. Dunavski park je te večeri napunilo ostvarenje Zduhač znači avantura, a ekipa filma je u sjajnoj letnjoj atmosferi pozdravila publiku.

Katolicka porta za vreme projekcije filma Iznad nas je samo nebo

U RAZGOVORU SA GOSTIMA CINEMA CITY FESTIVALA!

Reč Ticijane Finci

Upitana da da svoju viziju Cinema City-a, nova selektorka festivala, Ticijana Finci, pojašnjava: ’U malim zemljama vidim velikim izazov, a pogotovu ovde. Uvek govorim da Cinema City ima šansu da bude revolucija u savremenoj kulturi, baš kao što je bio Sarajevski filmski festival ili festival u Bukureštu u prethodnih deset godina. Nadam se da ćemo dobijati sve više pažnje  od medija, kao i međunarodno priznatih predstavnika filmske zajednice u godina koje dolaze. Sa druge strane važno je istovremeno zadržati slobodan duh i energiju i motivaciju koja je stvorila ovaj festival!’’

Razgovor sa Dorkom Grilus

Dorka Grilus tumači jednu od naslovnih uloga u filmu Kamera smrti,u režiji Roberta Adriana-Peja, koji je bio prikazan u okviru selekcije Fokus: Austrija, koju podržava Austrijska razvojna saradnja.

Kakav je Vaš opšti utisak o Cinema City festivalu?

Festival je zaista divan i lepo se provodim u Novom Sadu. Grad je takođe jako lep i jako mi je drago da sam ovde. Moj film je odlično primljen od strane publike i to me jako raduje.

Glumica Dorka Grilus na poklonu posle filma Kamera smrti

Na Cinema City festivalu je prikazan film Kamera smrti, u kome igrate. Recite nam više o tome kako ste se uključili u ovaj projekat?

Puno sam radila na ovom filmu. Na početku sam morala da se borim za ovu ulogu zato što su producenti mislili da nisam dovoljno mlada za ovu ulogu. Hteli su da tumačim drugi lik, koji se pojavljuje u filmu. Nakon toga sam razgovala sa rediteljem, sa kojim sam inače sarađivala ne drugom filmu pre desetak godina i tada ga dobro upoznala, o tome zašto želim baš ovu ulogu. Iako je producente brinulo da sam samo još jedno lepo lice, on ih je ubedio da imam ono što je potrebno i da mogu da razvijem ovaj lik. Tako sam dobila ulogu i jako sam srećna što sam učestvovala u stvaranju ovog filma.

Kako je izgledalo samo snimanje, s obzirom da se celokupna radnja odvija u jednoj kući?

Da, to je jako interesatno zato što je kuća u kojoj smo snimali izgrađena baš u te svrhe. Ranije nije postojala, napravili smo je za potrebe ovog filma. Moram da kažem da je atmosfera i energija tog prostora bila vrlo zanimljava zbog njegove pozicije i izolovanosti. Ja sam inače gradsko dete i trebalo mi je vremena da se naviknem na prirodu, na životinje oko mene i na neobične zvukove.

Pored glume, pevate u jednom bendu, kako biste ukratko opisali vaš zvuk?

Kao Berlin! U toj priči učestvuju zaista različiti ljudi odnosno različitog etničkog porekla. Isto tako se oseća veliki raspon muzičkih uticaja koji su oblikovali naš zvuk. Ukratko ga možemo opisati kao fuziju različitih pravaca od regea, preko repa do ragamafina.

Bili ste već u Novom Sadu pre mnogo godina, kako Vam se čini sada?

Oduševljena sam Novim Sadom! Igrala sam ovde sa predstavom pre osam godina. Bila sam na Sterijinom pozorju sa predstavom Porodične priče Biljane Srbljanović i tada sam dobila nagradu za najbolju glumicu. Zato me za ovaj grad vezuju pozitivna osećanja. Svakako ću se vratiti ovde!