Nanni Moretti, italijanski komičar i pobednik Cannesa iz 2001. (filmom “Sinova soba”), predstavio se u petak filmom u kojem kao metu (ovaj put blage) satire uzima vrh Katoličke crkve.

Morettijev film “Habemus papam” počinje dokumentarnim snimcima sahrane Ivana Pavla II i vernika koji na Trgu Sv. Petra iščekuju konklavu. Bira se novi papa, a za Svetu Stolicu ravnopravno konkurišu tri kardinala.

Nakon dugotrajnog izjednačenog glasanja, konklava na koncu odabire francuskog kardinala Melvillea ( Michel Piccoli), autsajdera kojem uoči glasanja nije davana nikakva šansa.

Sam Moretti je, međutim, u nizu intervjua to otklonio tvrdnjom kako “izbegava publici reći ono što ona očekuje da će čuti” i da postoji dovoljno materijala koji dokumentira crkvene finansijske i ćudoredne skandale,pa se zbog toga time ne želi baviti. Umesto toga, Moretti katolički vrh prikazuje kroz blagonaklonu ironiju, a kardinale kao mušičave ljude koji se u slobodno vreme svađaju uz kartaški stol, slažu puzzle i igraju odbojku.

U četvrtak u Cannesu je krenuo i sporedni program koji je otvorio još jedan bivši dobitnik Zlatne palme, Gus Van Sant. Ovdje se Van Sant predstavio melodramom “Restless” koja prati neobičnu fatalnu ljubav. Annabel (Mia Wasikowska) devojka je koja ima rak i preostalo joj je par meseci života, a Enoch (Henry Hooper, sin Dennisa Hoopera) siroče kojem su roditelji poginuli u sudaru.

Dvoje čudnih, izgubljenih otpadnika provodi nekoliko sretnih nedelja, a sve to vreme prati ih Hirochi, duh japanskog pilota kamikaze. Iako zvuči kao neviđena količina kiča, Van Sant je sve to izveo zanimljivo i neočekivano lako i napravio finu melodrama. Svi najbolji Van Santovi filmovi posveta su pametnim i drugačijim tinejdžerima pa je to i ovaj, ali na sasvim nesvakidašnji način.