Otmice, plastične operacije, promene pola, lažni identiteti, progonjenja i ubistva - sve to, ali i još mnogo više strpao je Pedro Almodovar u svoj novi film “La piel que habito” (Koža u kojoj živim) koji je u četvrtak prikazan u konkurenciji.

Iberijski majstor “pulpa” napravio je film koji je više “pulp” nego i jedan njegov do sada, film tokom koga se više puta nađete u čudu i zapitate: da li moje oči zaista vide ono što vide?

Smeštena u savremeni Toledo, “Koža u kojoj živim” priča je o poznatom plastičnom hirurgu Robertu ( Antonio Banderas) čiju mentalno nestabilnu kćer na jednom venčanju napastuje mladić. Kad se devojka nakon toga ubije, junak otima krivca za ćerkino samoubistvo, zatvara ga u podrum, operativno mu menja pol i transplantira genetski modifikovanu kožu.

Konkurencija je u četvrtak donela i “Ichimei” (Smrt samuraja) Takashi Miikea, jednog od glavnih protagonista globalnog uspona japanskog horora.

Miike se prebacio na samurajski žanr, pa se i “Ichimei” događa u 17. veku i pripoveda o starom samuraju koji se sveti klanu koji je prinudio na samoubistvo njegovog usvojenog sina.

Film je snimljen u 3D, i to je jedan od najneobičnijih 3D koji trenutno postoje: jer, “Ichimei” je komoran film, s puno dijaloga i malo akcije, a 3D Miike koristi za naglašavanje atmosfere, granja, pahulja, pa film izgleda kao neki crtež na staklu kojem je neko udahnuo pokret.