|
Motovun dana drugog proptivao je istoriju SFRJ kroz vežbe tela, odnosno fiskulturu, budio crni talas bivše SFRJ kroz filmove slovenačkog režisera Karpa Godine, te predstavio rumunski novi talas odličnim filmom "Utorak posle Božića" Razvana Radulescua koji je i gost festivala. Na taj način spojeno je neko prošlo socijalističko vreme koje je stvorilo crni talas jugoslovenskog filma i postkomunističko, koje je iznedrilo svakako jednu od najboljih filmskih škola evropskog filma danas.
U utorak je u Motovunu padala kiša.
Nakon zanimljivog doručka sa Džulijenom Templom, nebo se spustilo na ovaj istraski gradić, i krenuo je pravi pljusak. Otkazane su projekcije filmova i okrugli sto o regionalnoj nagradi, ukratko popodnevne aktivnosti su na nekoliko sati stale, jer se skoro sve na festivalu održava pod vedrim nebom.
Dva bioskopa, na Trgu i u Barbakanu su na otvorenom i tu se prikazuje većina festivalskog programa u večernjim satima, dok su bioskopi u zatvorenom "Još manje kino" u kojem se puštaju mahom kratki filmovi i "Bauer" u kojem se prikazuje deo dnevnih projekcija glavnog programa. Tako je popodne drugog festivala bilo potopljeno na jedan trenutak, da bi, nakon što su se kišni oblaci razišli, i magla spustila na doline istarskog gorja, u Motovunu na scenu izašle Lara Ritoša Roberts, Alenka Banić i Nela Milić i smrznutu publiku razdrmale vežbama koje kombinuju slet, jogu i katarzu, sve objedinjeno pod nazivom Yugo Yoga.
Istorija jednog sistema kroz fiskulturu i telesnu skulpturu: Yugo Yoga
"Prava sreća ne postoji ako nismo deo zajednice. Naše kolektivno tielo mora biti zdravo, dinamično i orno, a to se ne može postići ako samo inertno vegetiramo jedan pored drugog. Istinska koegzistencija traži od nas da aktivno sudelujemo u izgradnji našeg kolektiva i sretnijeg i boljeg sutra. Fiskultura za buduća pokoljenja! Zajedno krenimo na put ka kolektivnoj sreći. Pokažimo onima na istoku, na zapadu, na severu i na jugu da nikada nećemo skrenuti s puta samospoznaje i težnje ka kolektivnoj sreći", čulo se iz megafona Lare Ritoše i Motovun je krenuo na put ka samospoznaji.
Vježba broj sedam: Padaj silo i nepravdo
Vežbe koje oslobađaju duh, telo i um izvedene su u osam poza koje nose imena karakteristična za vreme SFRJ poput Drug Tito razmišlja, Po šumama i gorama, Tuđe nećemo, svoje nedamo, Domovina zove nas, Radnici svih zemalja, Čvrsto mi stišćemo pest, Padaj silo i nepravdo...
"Postanite fleksibilniji, smanjite napetost, steknite moralnu snagu, izbjegnite negativne misli, oslobodite se krivnje, prihvatite prošlost, kontrolirajte sadašnjost, uobličite svoju budućnost i razvijte unutarnji mir, vježbajte Yugo Yogu", poruke su na početku osam osnovnih vežbi koje su umetnice iz Slovenije, Hrvatske i Srbije, uz partizanske pesme (Sa Ovčara i Kablara, Po šumama i gorama, Ivo lola...) izvele zajedno sa publikom.
"Tjelovježba je nekada predstavljala direktivu, to je bila vladina direktiva, koja je trebala ljude osposobiti za rad, za vojsku, za gradnju nove države i to su preuzeli iz SSSR. Tada je to bila direktiva, a danas umjetnički izbor", kaže Ritoša za e-novine i dodaje da na ovaj način želi podsetiti svoje telo na važan deo identiteta u čijem stvaranju je svakako veliki uticaj imala upravo fiskultura i sletovi. "Cjelokupna fizička kultura u bivšoj SFRJ je bila jaka. Želimo da se publika uključi da bi to vrijeme proživjela još jednom kroz svoje tijelo. Ne bi li se ti mišići sjetili nečega što je bilo. Druga stvar je kompleksnost cijele situacije, ima tu nostalgije, i ironije i agresije i jedan jako kompleksan osjećaj prema tim događajima".
Drugo veče počelo je projekcijom filma Slovenka Damjana Kozole, a završilo legendarnim Monthy Python i Sveti Gral, koji je uvertira za najiščekivanijeg gosta festivala, Terija Džounsa.
Kiša je zaustavila festival na nekoliko sati: Motovun looks like rain
Nakon kiše, hladnoće i dobrih filmova poput već pomenuta dva i rumunskog Utorak posle Božića, krenula je žurka. Motovunom su odjekivali stari šlageri iz 70-ih, poput Josipe Lisac, Đorđa Marjanovića i mnogih drugih. Slovenački DJ trio Tetkine radosti zabavljao je publiku do ranih jutarnjih sati. Neki su plesali, neki uživali u kiselom kupusu (čak i u julu), a neki su u Aleji šankovi kulirali i pili svoje pivo.
Crni val za ranoranioce:
Doručak sa autorom bio je rezervisan za ovogodišnjeg dobitnika nagrade za životno delo Motovun film festivala "50 godina", kaskadera Ivu Krištofa i predsednika žirija, slovenačkog režisera Karpa Godinu, čiji se kratki filmovi, njemu u čast, prikazuju uveče prije glavnih projekcija. Prvi film publika je mogla da vidi u utorak Ljubavne vještine ili film sa 14441 kvadrata, a narednih dana biće prikazani Zdravi ljudi za raznodu i Gratinirani mozak Pupilije Ferkeverk. Ljubavne vještine je jedina sačuvana kopija filma zbog koje je Karpo Godina umalo završio u zatvoru. Naime, film govori o garnizoonu JNA u Makedoniji gde je smešteno 3.000 vojnika, a u blizini kasarne nalazi se fabrika sa 3.000 žena. Zbog malograđanskog odgoja radnice i vojska nikada ne dolaze u kontakt. Film je sniman statičnom kamerom, uz ironičnu muziku (hiljade žena, hiljade muškaraca, a dece nema...) Za snimanje je dobio odobrenje "veliki pečat zbog kojeg su ga se bojali generali", no, ubrzo nakon završetka snimanja, film je zabranjen, uništene su sve kopije sem jedne, a Godina dobio zabranu režiranja 10 godina, pa je to vreme proveo radeći kao snimatelj i montažer na nekim od najvećih filmskih art dela bivše Juge.
U čast velikanu crnog talasa: Igor Mirković, Karpo Godina i ministarka kulture Slovenije Majda Širca
"Žilnik, Makavejev i drugi kojima je takođe zabranjen rad te 1972. godine, krenuli su da rade vani, više nisu mogli funkcionisati, Lazar Stojanović je završio u zatvoru tako da nije bilo jednostavno, no ja sam imao sreću da sam znao i posao snimatelja i montažera pa sam s etime bavio narednih 10 godina. Tek nakon smene generacija, kada su na čela televizija u republikama bivše SFRJ došli mladi, hrabri ljudi, ja sma dobio šansu da ponovo radim. Zahvaljujući Filipu Davidu koji je u to vreme radio na RTB, dobio sam priliku i snimio Splav meduze", priseća se Godina čiji je profesionalni put obeležio svakako film Rani radovi koji je uradio sa Želimirom Žilnikom i osvojio nagradu na filmskom festivalu u Berlinu u svojoj 24. je godini. Za Žilnika kaže da je čovek s aogromnom stvaralačkom energijom, koji je u stanju da u pola noći istera ljude na teren jer mu je pala na pamet neka scena. "Kod njega je sve to imrovizacija, ali smišljena. Zato j malo naporno raditi, ali se na kraju taj trud isplati".
Karpo Godina pripada generaciji režisera bivše SFRJ koja se danas smatra osnivačima crnog talasa YU kinematografije. Međutim, iz njegove perspektive, naziv je došao kasnije.
"Naziv je došao tek nakon što je Žilnik snimio film Crni talas. Filmovi nisu potpuno zabranjivani, sve do te 1972. godine kada su ušli u bunker. Tada je nastao presek, giljotina", pojašnjava Godina. Na pitanje da li film nužno treba da bude angažovan, kaže da da, ukoliko je okrenut ka politici, mada smatra da je angažovani film i suptilna priča koja publiku može da dotakne na određeni način.
"Danas klinci misle da je subverzija raditi film đonom. Ima toliko velikih, važnih tema o kojima bi se dalo snimiti film, ali niko od mlađih generacija na celom ovom području jednostavno nema hrabrosti da to uradi", zaključio je predsednik žirija Motovunskog festivala.
Trećeg dana festivala publika ima poklon projekciju novog filma Rajka Grlića Neka ostane među nama, koji je pobrao sedam nagrada u Puli i dve u Karlovim Varima. U glavnom programu su dva rumunska filma, Roba i lova Kristija Puiua i Prije svega Felicia Razvana Raduleskua, filma za koji kritičaru kažu da je počeo novi val. Tu je i Poezija južnokorejskog režisera Čang Dong Lija i Male lisice Mire Fornajove. Trećeg dana festivala u Motovunu se prikazuje i Srpski film Srđana Spasojevića, svakako jedan od najiščekivanijih filmova na festivalu i jedno od najkontroverznijih ostvarenja srpske kinematografije u poslednjih dve decenije.
|
